Ministar za kulturu i informisanje Ivan Tasovac izjavio je da se usvajanjam seta medijskih zakona, koji se donose posle 11 godina, obezbeđuje pravovremeno, istinito, potpuno i nepristrasno informisanje i izlazak države iz medija do sredine iduće godine.Zakon o javnom informisanju i medijima je krovni zakon, rekao je Tasovac u Skupštini obrazlažući tri predložena medijska zakona - o javnom informisanju, o elektronskim medijima i o javnim medijskim servisima, prenosi Tanjug. Tasovac je naglasio da ti zakoni garantuju slobodu medija u skladu sa evropskim standardima i naveo njegove ciljeve. "Ciljevi su stvaranje uslova za profesionlane medije, uspostavljenje okvira koji garantuje slobodan protok ideja i mišljenja, bez mešanja države koje bi bilo ograničavajuće i jasno je definisan javni inters, finansiranje, zaštita prava urednika, novinara i podsticanje novinarskog udruživanja, zaštita maloletnika, zabrana govora mržnje"“, rekao je ministar. Prema njegovim rečima, zakonom je definisan izlazak države iz medija, odnosno rok za privatizaciju - 1. jul naredne godine i obaveza da pet godina taj medij zadrži istu delatnost. "Ukoliko do 1. jula 2015. godine ne bude prodat kapital, postupak prodaje se obustavlja, akcije će biti ponuđene zaposlenima, a ukoliko zaposleni odbiju ponudu, kapital prestaje da postoji i briše se iz registra medija“, rekao je Tasovac. Ministar je objasnio i šta je, po predloženim zakonskim rešenjima, javni interes u javnom informisanju, istakavši da je to istinito i nepristrasno, blagovremeno i potpuno informisanje svih građana, na srpskom jeziku i maternjem jeziku nacionalnih manjina i srpskom jeziku građana van teritorije Srbije, informisanje inostrane javnosti kada je to u interesu Srbije. Govoreći o predloženom zakonu o elektronskim medijima, ministar je istakao da je audio vizuelna politika jedna od najznačajnih politika EU, pa je neophodno da postojeći propis bude zamenjen novim koji će uhvatiti korak sa novim vremenima u okviru elektronskih medija.Ministar je naveo da reglatorno telo za elektronske medije - Republička radio difuzna agencija (RRA) menja naziv u regulatorno telo za elektronske medije, u svojstvu pravnog lica, regulator je odgovoran skupštini, a savet tog tela ima devet članova. "Precizno je utvrđena procedura izbora članova saveta, detaljno opisani poslovi kojima će se baviti regulator, garantuje se sloboda prijema iz drugih država, definiše se pravilo pristupa najvažnijim događajima, propisana je zaštita medijskog pluralizma", rekao je pored ostalog Tasovac. On je podsetio da do 17. juna 2015. mora biti završena digitalizacija, a da je usvajanje tog zakona preduslov za digitalizaciju. Kada je reč o zakonima o javnim medijiskim servisima, odnosno o RTS i RTV, Tasovac je istakao da odredbe Zakona o radiodifuziji iz 2002. godine moraju da se prilagode tehničkim standarima i neke obaveze moraju da se preciznije definišu u skladu sa međunarodnim propisima. Tasovac je naveo da predloženi zakon, pored ostalog, predviđa ukidanje pretplate i prelazak na finansiranje iz taksi, koje će se uplaćivati na dva osnovna računa i koja će biti obavezna i naglasio da se sredstva iz javnih prihoda ne mogu koristiti za finansiranje osnovne delatnosti javnog medijskog servisa i za komercijalnu delatnost. "Javni medijski servisi vodiće evidenciju plaćanja taksi, a ona će se plaćati na dva odvojena računa - RTS i RTV, s tim što će 30 odsto sredstava sa računa RTV-a ići RTS-u", kazao je Tasovac. Šef poslaničke grupe NDS Marko Đurišić izjavio je da su medijski zakoni, rađeni u skladu sa propisanim procedurama i da je jedina greška koja je napravljena, a bez jasnog razloga, njihova rasprava po hitnom postupku. Đurišić je rekao da će NDS podneti oko 30 amandmana na set medijskih zakona a da odluka o tome da li će ih podržati, zavisi od odnosa Vlade Srbije prema tim amandmanima. Prema njegovim rečima, medijska scena Srbije je u najlošijem stanju u poslednjih 15 godina, prisutna je cenzuzu, na šta je i OEBS ukazivao. Šef poslaničkog kluba SNS Zorana Babića odbacio je optužbe Marka Đurišića da je premijer Aleksandar Vučić prošle godine pozivao građane na neplaćanje TV pretplate, prenosi Tanjug. Izjava Đurišića da je Vučić prošle godine na Fejsbuk profilu napisao da će televizijska pretplata biti ukinuta, izazvala je burnu reakciju Babića koji je rekao da je neistina da je Vučić pozivao na neplaćanje pretplate. Đurišić se tokom skupštinske rasprave o setu medijskih zakona, osvrnuo na to što je ministar za kulturu i informisanje Ivan Tasovac, obrazlažući predložena zakonska rešenja, rekao da će zakonom i formalno biti ukinuta pretplata. "Možda je neoformalno ukidanje pretplate bilo 23. maja 2013. godine kada je Aleksandar Vučić rekao na Fejsbuku da se pretplata ukida. Može da se napravi analiza koliko je građana posle toga prestalo da plaća pretplatu", rekao je Đurišić. Prema njegovim rečima, nelogično je bilo da to uradi tada potpresednik vlade, a sada premijer. "Građane ne zanima kako se to zove, da li taksa ili pretplata, jer će plate i penzije tada biti manje za 10 odsto, a ako očvrsne srce premijera možda još manje", rekao je Đurišić. Njemu je replicirao Babić koji je pozvao Đurišića da "prestanu da plaše građane sa time šta bi bilo kad bi bilo", jer kako je dodao, za vreme prethodne vlasti 400.000 ljudi je ostalo bez posla. Predstavnica poslaničke grupe SDPS Ljiljana Nestorović izjavila je da i "najsitničaviji" teško mogu da nađu ozbiljnije kritike na predloženi set medijskih zakona, koji daju bazu da se nagomilani problemi u medijskoj sferi što pre i efikasnije rešavaju. Šef poslaničkog kluba SPS Dijana Vukomanović izjavila je da je bilo dovoljno vremena da se stručna javnost i novinarska udruženja upoznaju sa sadržajem predloženih medijskih zakona i da će ta poslanička grupa za njih glasati. Poslanica DS Aleksandra Jerkov izjavila je da su medijski zakoni važna politička tema, da je stav novinarskih udruženja o tim rešenjima ujednačen, ali i negodovala što se o njima raspravlja posle manje od 24 sata od njihovog ulaska u skupštinsku proceduru. Ona je tokom rasprave o javnom informisanju, o elektronskim medijima i o javnim medijskim servisima, rekla da u Srbiji postoji cenzura i autocenzura. Govoreći o radu pojedinih medija, Jerkov je pitala šta da se radi sa tim što se jedne novine aktivno uključe u "rat i dešavanja u policiji", kada se predsednik jedne opozicione partije nađe 300 puta na naslovnoj strani jednih novina u negativnom kontekstu, na šta regulatorna tela ostaju nema". "Postoji obaveza da se ta regulatorna tela maksimalno ojacaju, kao i sva druga regulatorna tela u Srbiji i u tome će DS rado učestvovati“, rekla je Jerkov. Minista Tasovac odgovorio je poslanici DS rekavši da je hitan postupak u skaldu sa zakonom i da je zbog pridruživanja EU neophodno da se donose reformski zakoni. Šef poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara Balint Pastor izjavio je da će ta stranka glasati za paket medijskih zakona, jer se njima obezbeđuje izveštavanje na jezicima nacionalnih manjina. Udruženje novinara Srbije (UNS) i Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) uputili su amandmane na predložene zakone svim poslaničkim grupama.